ا
Elif—eldi nijjet geldi,
Primakni se, dušo meni
Da ja kažem elif tebi:
Ti si tanka elif-motka,
Tu je osnov, tu je potka.
ب
Be—je mjesec, pod njim nokta:
Ti si mjesec, ja sam nokta.
Mjesec noktu obasjava,
Nokta mjesec zagrijava,
Ovo dvoje be je tvoje.
ت
Te—tebi je ime Fate,
U tebe su prsi zlatne;
Prsi tvoje te je moje.
Da ih meni ko ukrade,
Dao bih mu altun sade.
ث
Se—sevab je tebe učiti,
A i meni muku mučiti.
Se je moje lice tvoje.
Izgubiće dušu žene
Koje kude tebi mene.
ج
Džim—džamija, tursko gnijezdo,
A meni je ime Fejzo —
Sinoć sam ti arfe svezo,
A sada ti džim pokazo.
ح
Ha—hasta sam kad te vidim,
A budalim kad ne vidim.
Ukaži se da te vidim!
Softi malu sreću hiti —
Ha će tvoje odmah biti.
خ
Hi—hajir je softom stati,
A neće ti mati znati.
Ako li ti mati znade,
Budi, dušo, moj evlade.
د
Dal—da sam te sinoć tuko’,
Ne bih danas vako kuk’o.
Dal, gdje bih te, dušo, tuko,
Ondje bi ti u džan puk’o.
ذ
Ζel—je Fate, kriva kvaka,
Na glavi mu ’krugla kapa.
Ti si moja medna patka,
I pod perjem ti si slatka.
ر
Ri—je kao mala kuka,
A ti si mi šećer-kruška.
Ri će krušku prikučiti:
Tad će softa mučit muku —
I pojesti šećer-krušku.
ز
Ζe—je isto ko i zel,
Ti si softin gjul-dilber;
Softa će te odvest kući,
Kna metnuti gjunah pući.
س
Sin—su softi zlatne grablje,
Ugrabiće te od mater
I strpati u tevtere
Na dušeke deveter.
ش
Šin—šećerna šeće moja.
Što će tebi kna i boja?
Kad svak znade da si moja.
Šinom ću te ograditi,
Sa zvjezdama zakititi,
Gjul ti bašču zasaditi.
ص
Sat—je tvoja pletenica.
Kaži gjule softi svome!
Kad će biti maslenica?
ض
Dat—je satu pravi brat,
Ima noktu jednu više;
U toj nokti zapis veli,
Srce moje tebe želi.
ط
Ti—je jela tvoga stasa,
Na softu se naslonila;
On te drži oko pasa —
Ti si njega zavoljela.
ظ
Zi—je zijan tako biti.
Bježi meni zlato moje!
Softa će te naučiti:
Zi je isto ko i "ti",
Ima više jednu noktu
Koja kaže—ljubi softu!
ع
Ajin—je zair, ko ga uči air,
Ko ne uči? — kijamet! —
Pruži ruku softi gjule,
Dobićeš shalamet.
غ
Gajin—i ajin jednaki su svati,
Gajin, bir ćulah na glavi nosi
I tebe Fate za Softu prosi.
ف
Fe—je naša imenjača:
Ti si Fata, a ja Fejzo —
Džejlešanum “fe” nas svezo!
Lako ga je napamtiti:
Ozgor nokta, dolje peta,
Bježi meni da ne vidi teta!
ق
Kaf—je kao naše “fe”,
Na glavi mu oka dva,
Slatko gleda lice tvoje;
Al milije, softa — ja.
ك
Kef—imade jednu kazmu,
S njom ću mezar iskopati,
I šumicom ograditi,
Pa il’ s tobom sreću teći,
Il’ u mezar hladni leći.
ل
Lam—je kao teljig vola;
Mi tražimo sada kola,
Pa bježimo na livade,
Gdje sa lamom cvijeće sade.
Ti ćeš cvjetak prvi biti
I tim softu zakititi.
م
Mim—je sličan puloglavcu,
A čemu je Fata slična?
U kosi joj sadžmakovi,
Viš gjulova crne oči,
Tamo dragi kamenovi,
Iz njih biju plamenovi,
Kuda sižu — sve isprže.
ن
Nun—je čanak pun šerbeta,
Po njem plovi nokta zlatna.
I moj čamac tamo plovi
Utvu zlatnu da ulovi.
و
Vav je gledaj malo kriv
Ko poguren starac—živ
Koji gleda u nas dvoje:
Alahu se naš “vav” moli,
Da nas Alah blagoslovi.
ھ
He—helaćluk meni vele,
Da sam sinoć ukro tebe.
Kad bi te ukr’o, zlato?
Ja bih sretan hajduk bio,
Šeriata ne bih s’ krio.
لا
Lam-elif—je makazica
Koja majci zlato reže,
A o vratu softi veže;
Neka softa muku muči,
Nak lam-elif ćerku uči.
ي
Je—čakmak, čelik tvrdi;
Ti si draga kremen živi
Koji živu vatru kreše,
A varnice iz kremena
U trud srca softu žeže.